Dok tradicionalni hrišćanski običaj zahteva da se na sahrani oblači tamnija odeća, obično crne boje, ostale kulture i verska uverenja imaju sasvim drugačiji pogled na pravila oblačenja i boje.
Iako je crna tradicionalna boja za zapadne sahrane, belo je boja žalosti za budista. Dakle, belo je boja odeće za porodicu preminulog. Ostatak gostiju može nositi tamniju odeću. Crna se može nositi, ali nije obavezna. Jedina boja koja se mora izbeći je crvena. Svečanost se obično odvija u hramu i obavezno je da se izuju cipele pre ulaska.
Iako je ceremonija za budističke i hindu sahrane su sasvim drugačiji, boje su veoma slične. Za obe religije belo je boja tuge, a to je rezervisano za porodicu. Svi ostali gosti nose tamnije boje.
Muslimanski običaju nalažu da muškarci obično nose odela u tamnijim bojama. Kravate se retko nose, a žene moraju da nose maramu. Muškarci i žene sede u odvojenim određenim mestima tokom cele ceremonije.
Za jevrejske sahrane tamna odela, bele košulje, kravate i tamne boje su tipični.
Keria je naziv za prastari običaj cepanja odeće u znak žalosti. Danas se keria vrši za oca, majku, sina, kćerku, brata, sestru, muža, ženu ili na vest o nacionalnoj nesreći. Keria se obavlja stojeći jer, prema jevrejskom shvatanju, žalost i nesreću treba primiti uspravno. Za oca i majku odeća se cepa s leve strane prema srcu, a za ostalu rodbinu sa desne strane.Cepanje odeće se, od najstarijih vremena, kod Jevreja smatralo znakom bola.